Saturday, February 25, 2017

morava: Немачке Свиње и Србски Магарци

morava: Немачке Свиње и Србски Магарци: Примећујете да сам,како за свиње(Sus, на Латинском) ,тако и за магарце(Asinus, на Латинском) употребио  велика слова. Препуштам вашој машти...

Немачке Свиње и Србски Магарци


Примећујете да сам,како за свиње(Sus, на Латинском) ,тако и за магарце(Asinus, на Латинском) употребио  велика слова. Препуштам вашој машти да одговори заштo.
Због тек завршеног првог чина мелодраме Николић-Вучић,скоро је непримећено прошла вест да је,ко би други него Он, уклонио све,последње,препреке да немачки свињар Тенисен отпочне узгајање свиња у Србији.
Дакле, коначно немачке свиње  у сред Србије.
Срдит на народ чији је Председник Владе,јер му народ није према ,његовој,Протестанској, мери и укусу, држећи frau Меркел за руку, Он ,велики вођа,шапну јој:"решио сам да укинемо Караћорћеву шницлу и да уз помоћ  велике Немачке, Србима дозволим само Viener Schnitzel(Бечка шницла). Frau Меркел климну главом и усхићено му одговори:"одлично ,шаљем ти једног од највећих свињара у Немачкој. Дај му све што ти затражи, да Србима покаже шта су Немачке свиње".
Речено-учињено. Реформатор свих пропалих реформи у Србији, велики вођа пропасти Србије, учини што је обећао frau Меркел.  Немачке свиње могу у Србију!
Читајући да су уклоњене све препреке да немачке свиње дођу у Србију, морам признати да је у мени узаврела моја ,проста, душа сељачка. Не, нисам ја,на жалост ,ни сточар нити пољопривредник, али јесам син сељака навикнут на,по некад,Карађорђеву шницлу.
Немогућа ми је анализа ове вести са рационалног аспекта. Верујем да се Милош Обреновић окренуо у гробу и уздахнуо:"зар Срби нису научили од мене како се гаје свиње,већ Немац да их учи". Да,"tempora mutantur,nos mutamur,in illis"(времена се мењају,па и ми са њим). Али да ли су Срби ,стварно,заборавили како се гаје свиње. Знам,из прве руке ,да нису али да је њихов велики вођа,понесен откривањем топле воде, уверен да ће преваспитати Србе, а пошто је схватио да шницле не расту у фрижидеру,већ му је министар пољопривреде дошпнуо да се добијају од свиња, мудро одлучио:Србији су потребне немачке свиње и свињари. Србија с поносом усваја модерне технологије: немачке свиње,као немачки Мерцедес,рече велики вођа министру пољопривреде.
Ако је статистика тачна, Србија је током 2015.те године,према Заводу за статистику, одгајила 3284000 свиња,а од тог броја 1576000 товних свиња. У периоду између 2000 и 2015.те број свиња у Србији варира са негативним трендом. Показујући ове бројеве,није ми намера да се бавим проблемима сточарства у Србијиђ, већ само да илуструјем да Срби знају да гаје свиње.
Чему онда довођење немачког свињара? Са пројектованим бројем од око 70000 товљених свиња годишње, потпуно сам уверен да Тенисен неће моћи да "врати Србију на пољопривредну мапу".
Одkуда уопште,идеја да један немачки бизнисмен бандит,свињар може и треба да поставља Србију на било коју мапу? Део одговора на ово питање је у Председнику Владе Србије,заправо у његовој патолошкој потреби да Србе учи памети,унајмљујући белосветске бандите,показујући себе као великог реформатора.
Тотално је погрешна и понижавајућа одлука ,Председника Владе Србије,да на територији Србије,дозволи изградњу свињца и тиме помаже развој сточарства једне стране , у историји нама непријатељске, државе. Да ли је оваква одлука само снисходљивост према страној корпоративној агенди,или је шта друго-процените сами.
Довођење Тенисена поставља неколико врло важних еколошких питања:
а) да ли ће Србија дозволити да свињар из Немачке у исхрани свиња користити храну са GMO;
б) да ли ће Тенисену бити дозвољено да на 3 000 хектара обрадивог земљишта узгаја GMO житарице и друго крмно биље;
г) шта ће Тенисен предузети да заштити еко-систем у чијем је фарма окружењу;
д) под којим се условимаТенисену даје у закуп зеља и које остале услове мора да испуни;
ђ) зашто Влада прво не понуди услове домаћим сточарима и не планира мере као што ЕУ има у области субвенција за сектор аграра.
Одговор зашто је Тенисену ,уопште, дозвољено да део Србије претвара у Немачки свињац,дају исти они делови естаблишмента Србије ,који су више пажње посветили да Србија добије ријалити фарму са стоком од које народ нема апсолутно никакву корист.
Поштовани сви ви који ,на селу,Србији производите храну избори су пред вама. Време је да цену вашег гласа подигнете јако високо. Немојте поклањати ваш глас човеку који је све што је дотакао, од деведесетих па до данас,као Председник Владе Србије,обесмислио и претворио у пораз Србије. Време је да им кажете не, како свињама из Немачке , тако и магарцима у Србији.

P.S: разговор фрау Меркел и великог вође је измишљен. На жалост свиње из Немачке и магарци из Србије,наша су тужна реалност.

mislitidrugacije.blogspot.com

ЖИВЕЛА СРБИЈА!!!

Thursday, February 16, 2017

morava: СРБИЈА У КАНЏАМА ПАРТИОКРАТИЈЕ

morava: СРБИЈА У КАНЏАМА ПАРТИОКРАТИЈЕ: Редовни избори за Председника Републике Србије,покренули су лавину нагађања: да ли ће Тому Николића подржати СНС;да ли ће се Вучић кандидова...

morava: СРБИЈА У КАНЏАМА ПАРТИОКРАТИЈЕ

morava: СРБИЈА У КАНЏАМА ПАРТИОКРАТИЈЕ: Редовни избори за Председника Републике Србије,покренули су лавину нагађања: да ли ће Тому Николића подржати СНС;да ли ће се Вучић кандидова...

СРБИЈА У КАНЏАМА ПАРТИОКРАТИЈЕ

Редовни избори за Председника Републике Србије,покренули су лавину нагађања: да ли ће Тому Николића подржати СНС;да ли ће се Вучић кандидовати;да ли ће бити,у исто време,одржани и Парламентарни избори;ко ће ући у други круг трке за Председника;да ли ће,ако се кандидује Вучић,бити потребан други круг итд,итд...
Питања везана за избор Председника, отворила су,поново,дилему многих људи у Србији:да ли изаћи и гласати или апстинирати и прескочити још једну изборну фарсу у Србији.
Следећи избори за Председника Србије,отворили су и започели процес "политичке канонизације" Александра Вучића,јер по речима госпође са чипкастим чарапама " само Вучић ,као Председник Србије,чува стабилност земље и региона".Ова изјава госпође са чипкастим чарапама само је још једна потврда да у чипкастим чарапама,не ретко, има више памети него испод плаве косе ,исте госпође.
Устав Републике Србије из 2006.те године,утврдио је да се Председник Републике Србије бира на непосредним изборима,тајним гласањем,у складу сс законом.Овој се одредби Устава мало шта може приговорити. Проблем настаје,ако и када, изабрани Председник Републике,уместо да    заступа интересе свих људи у Србији,он превасходно брине о интересима политичке организације која га је кандидовала . Живимо период ,у нашој историји,у коме је то правило.
Проблем политичке праксе изабраних представника није ,у Србији, карактеристичан само за носиоце највише функције, већ је раскорак између предизборних обећања и политичке праксе карактеристичан за све изабране представнике. Поставља се питање где су корени изневерених  обећања у политичком животу Србије и које штете по националне интересе Србије та изневерена обећања наносе.
Најкраћи и најједноставнији одговор  на ово питање јесте потпуно одсуство контроле над радом изабраних представника од стране носиоца суверинитета-народа.Овој би се тврдњи могло приговорити да је нетачна, јер Уставом Србије, предвиђено да кроз парламентарни процес, носилац суверенитета-народ преко изабраних представника-посланика,врши контролу рада све тр гране власти,као и то да Устав гарантује независност судског система.Али,ипак ми смо сведоци тоталне самовоље власти у најважнијим националним питањима као што је: Косово и Метохија;Европска Унија;НАТО;економија;образовање;здравство;коришћење националних ресурса;задуживање земље;сиромаштво;одбрана;Београд на води;интервенције у судски систем и многим другим питањима.
Дакле,без обзира што Устав Србије познаје механизме контроле власти,његове одредбе нису довољна гаранција да се у реалном животу то и догоди.
Прво, Устав Србије организацију политичког живота препушта политичким партијама(додуше и другим субјектима,не много битним за ово разматрање). По својој природи политичке партије организацију политичког живота одређују према својим, не само,идеолошким погледима ,већ и,превасходно,према својим базичним интересима:ко ће заузети најважнија места у хијерархији у извршној,законодавној па и судској власти;ко ће руководити јавним предузећима а ко средствима јавног информисања, итд. Победник на изборима узима или све или је принуђен да "плен" дели са коалиционим партнерима.
Друго,"распоређивањем" својих кадрова на кључне функције у све три гране власти,уз истовремену већину уПарламенту (Скупштини Србије) политичка партија или коалиција, победник на изборима аутоматски,до следећих избора,елиминише ,углавном ефикасно,контролу сопственог рада. Оваква ситуација више је него видљива. Навођење примера захтевало би Белу књигу.
Треће, политички чиниоци "поражени" на изборе, у Скупштини Србије,имају врло мале могућности да током заседања Парламента, утичу на процес доношења закона,јер због мајоризације, њихови су предлози унапред одбијени.
Четврто,довођење до тзв "кризе владе"или гласања,евентуално, о њеном поверењу,скоро је немогућа,јер се у Скупштини стриктно спроводи партијска дисциплина,чиме је Влада увек у "праву".
Имајући у виду наведене основне узроке одсуства контроле рада , не само извршне власти,већ и одсуство међусобне контроле све три гране власти,поставља се питање како модификовати Устав Србије да би се политички систем учинио ефикасним и у служби свих људи у Србији.
Слободан сам изнети неколико идеја о томе:
1. Потребно је формирати Владу националног спаса или зовимо је "техничка влада", чији би задатак био да припреми уставне промене и организује референдум о предложеним уставним променама. Владу би чинили стручњаци из свих области, препознатљиви народу,не само, због њиховог политичког ангажмана,већ и због стручног и моралног интегритета.
2. Да техничка влада предложи модификовање политичког система тако што би предложила:
А) Да се смањи број народних посланика на 192;
Б) Да се уведе "горњи дом" Скупштине Србије ,који би чинило 40 посланика, изабраних по регионима,исти број из сваког регион,где би партије, које пређу цензус,биле заступљене само са по једним послаником у сваком од региона. Функција горњег дома била би контролна и обезбеђивала би спровођење специфичних интереса људи у сваком региону;захтевала би отклањање незаконитости у раду државних органа; предлагала би Председнику прихватање или одбијање одређеног закона кога Влада доставистави Скупштини на усвајање;предлагала би Председнику, под одређеним условима,да Скупштини предложи гласање о поверењу Влади и друге функције које би се Уставом и Законом дефинисале.

В) Политичке партије могу располагати само са 50% посланичких места у доњем дому Скупштине(76). Посланици би били са изборних листа партије према највише освојеним гласовима. Политичким партијама не би било дозвољено стварање коалиција за изборе,већ само после избора ако је дата партија освојила цензус.
Г ) 50% посланика Скупштине Србије било би изабрано директним изборима на предлог носиоца суверинитета-народа, кроз изборни процес који би обезбедио да се у више локалних заједница-општина, међусобно територијално повезаних, а на зборовима народа разматрала кандидатура лица из дате општине, која би учествовала на јединственој листи више општина међусобно територијално повезаних.
Лица предложена на овим изборима не могу бити из редова партијских структура
Влада Националног спаса или техничка влада,морала би да изврши измену постојећег Изборног закона и закона који дефинише положај Председника Републике.
Не гајим илузију да су овакве измене могуће у садашњој стварности Србије. Ово је скроман покушај да СР народу Србије укаже да је садашњи Устав Србије ,de facto I de jure , успоставио демократију са озбиљним манама. Остале одредбе Уставс Србије не могу и не смеју бити мењане да би се удовољило путу без алтернативе. Ово се нарочито односи на Косово и Метохију, на продају земље странцима, на отуђивање нациналних природних ресурса Србије и војну неутралност Србије. Устав би морао да врати неку форму обавезног служења војног рока.
Да је Србија у канџама партиократије сведочи и најновија вест о кандидовању Вучића за функцију Председника Србије. О кандидатури грађанина Вучића-ништа против, али о кандидатури Вучића ,садашњег Председника Владе Србије,поновићу да је то бежање од неспособности у вечност промашаја. Плач хора који је Србију довео до катастрофе ,да је он једини спаситељ Србије, био би обичан водвиљ, да то тај хор не рони крокодилске сузе које би му омогућиле да га велики вођа постави на његово место са кога се спрема да побегне. Тај плачни хор опасан је,за Србију, колико и његов диригент Вучић.