Wednesday, June 7, 2017

Инаугурациони говор, похвала политици срама

Нисам сигуран да између Вучића и песника Радета Драинца постоји било каква веза, али послужићу се једним стихом поменутог песника, да искажем утисак о инаугурационом говору Александра Вучића:
"Не бунцам а нисам ни трезан.
  Пијан тетурам уз лествице ума за обалом сазнања
  А никад из себе да изађем.
  Ни пут из душевне тамнице да нађем"
"Ја сам несвесни убица сопствених осећања"

Да је којим случајем песник знао Вучића, последња реченица би ,вероватно, гласила: " Ја сам свесни убица сопствених обећања". Пут до инаугурационог говора отпочео је оног дана када је угледао свет малени Александар Вучић, одрастао и, данас, познат као Алек. Од тог доба с неба се спустише на земљу облаци у облику кише, птичице су почеле да певају, почело је да расте дрвеће и трава.
Векови таме, ратова и безнађа коначно су прохујали, постављен је камен темељац будућности Србије , захваљујући Богу, што је учинио да АВ* постане ППВ*,ПВ*, ПВ*-ПР*.
У беседи поводом нове функције АВ нас је обавестио да је на рушевинама "небеске Србије" он ,са његовим неимарима из Владе Србије, отпочео да диже грађевину којом ће будуће генерације моћи да оду у неслућене висине- све донде, чини ми се, одакле је "скинуо" "небеску Србију. Морам признати да ми, чувши ово, постало још не јасније шта је ту сметао храст стар 600 година. Ваљда да не идемо и у ширину. А можда није мислио на нас, Србе.

За разлику од предходника, Томислава Николића, који је редом одликовао појединце данашњице, АВ отпочео је да кује ордење за 'хероје будућности'. Хероји будућности, за АВ, биће, нема сумње, они који ,поучени његовим примером, "докажу":
-да боја на Косову и Метохији није било и због те "ново откривене" чињенице није ни требало у преамбули Устава Србије уносити да је КиМ саставни део Србије;
-да су досадашње Југославије биле потребне само за смањење броја Срба, да не би били реметилачки фактор, будуће Балканске федерације чији је АВ  градитељ, као подизвођач радова за Немачку, као наручиоца радова;
-хероји АВ су и они који докажу да је повлачење Србске војске током l светског рата, кроз планине Албаније, било катастрофално споро и однело пуно жртава , зато што није било ауто-пута, па због тога се уважава захтев Немачке и НАТО-пакта да се ауто-пут Ниш-Тирана што пре заврши и тиме избегну невоље за НАТО војску ако буде одлучила да на Русију крене зими;
-прави хероји будућности биће и они који не сумњају у европски пут, на коме Србија ,тврдоглаво, стопира већ 20 година, а према намерама "пријатељске" Немачке на том Вучићевом, европском путу, остаће још дуго.

Инаугурациони говор нам је показао да је његова политчка философија оптерећена жељом да своја "дела и успехе" удене у рам месије, према чијој је жељи , Бог морао да створи Србију. Скромно до бола.
Признајући, да је политика за њега средство за иживљавање политичких амбиција и спорт за обарање свих рекорда он нам је открио жељу за моћ човека коме је победа једини принцип и да је једино важна, без обзира што његове победе  постиже не фер игром и што његове победе  значе пораз за народ Србије.
Вучићев говор у суштини није ништа више од писменог задатка гимназијалца на тему "како замишљам себе у улози Председника Србије" и као такав нема некки нарочити значај. Проблем са говором АВ је у томе што он није гимназијалац, већ човек "оживљених политичких амбиција" који је постао Председник Србије.
Досадашњи резултати АВ ,на најважнијим функцијама у Србији-катастрофалан је и, за дуги временски период, Србија неће моћи да отклони штете које је он, подржан од СНС, нанео Србији.

Поруке о успесима о којима је говорио у беседи док се, по први пут, инаугурисао нису упућене Србима, то су прикривене поруке његовим налогодавцима на западу и могу се разумети као сигнал да наставља да ради све што се од њега тражи и да ће наставити да ружну садашњост Србског народа покрива лажним обећањима о светлој будућности. Тако , док је раздраган, беседио о неупитном и једином путу за Србију-европском путу и покушавао да нас проведе кроз фатаморгану будућности чије темеље је поставио из "пријатељске" му Немачке, стигла порука да једино што може да очекује, на вечитом путу према ЕУ, јесте карантин за земље западног Балкана, под именом Берлин плус.
Вучићева визија Србије није ништа друго до одраз бирократије из Брисела, идентичан одразу плена у змијским оку.
"Наша Србија" у говору АВ јео само оно где је он са Владом Србије: пространство свих и "наших" Срба на КиМ које ће он "заштити" тако што ће разговарати са Албанцима.
На крају : Вучићева победа ,као магнет, почела је да довлачи европски и светски Србско-мрзачки олош и за тај олош Вучић ће организовати инаугурацију број 2. Није познато да две инаугурације праве и краљеви у Саудијској Арабији.
Народе ниси позван. Обећања о светлој будућности већ си добио , па срећан ти пут у неслућене висине.

Живела , небеска, Србија!!!

mislitidrugacije.blogspot.com



No comments:

Post a Comment