Thursday, August 10, 2017

A ГЕНЕРАЛИ ЋУТЕ И, ДАЉЕ

Најбољи доказ да је Србска војска разграђена до понижења јесте чињеница да је Александар Вулин постављен за Министра одбране.
Нећу помињати министре војне ,из Србске историје, који су се због тога окренули у њихове гробове. Нећу их помињати због пијетета према њима а и, да Александру Вулину, не облачим војни шињел кога није достојан.
Србски "краљ Иби"(како рече г-ДИН Б. Драгаш), који влада Србијом системом..."ми горе вама доле"...својим указом, као обликом презирања Србске историје, нареди СНС већини ,у Скупштини Србије,да изгласа Вулина за новог министра војног-он рече Маја(колибри), позвони два пута и ,весели,  напредњаци учинише од Вулина министра војног.
Верујем да је официрски кор Војске Србије, чувши да је њихов врховни командант, одабрао Вулина да им буде министар, у ставу мирно, поздравио слике врховног команданта и новог министра.

Господо ГЕНЕРАЛИ, надам се да вам је симболика именовања Вулина за министра јасна : неспособан да служи војску, биће перфектно способан да војску држи неспособном да служи народу Србском.
Курс који су победници пето-октобарске револуције заузели, траје до данас: школуј, опремај и плаћај Војску Србије, да служи интересима запада. Њена друштвена улога Уставом из 2006.године, дефинисана  је, гле парадокса, на одбрану и одбијање ,евентуалног, спољњег агресора, док тај, "спољни" агресор држи једну ,од својих највећих база, на јужном делу Србије-КиМ.
Војсци Србије, пето-октобарски господари, до данас, наметнули су као најважнију војну вежбу-"вежбање"демократије, кроз тзв "цивилну контролу" војске; заједничке војне вежбе са "спољним агресором"; повремене вежбе са војском Русије(углавном да би се поменути господари обукли у маске патриота); војне мисије у иностранству.
Не ретко, Војска Србије има дужност телохранитеља рођацима државних функционера. Њена церемонијална улога је, додуше, одувек постојала.
Учешће Војске Србије у друштвеним збивањима видљиво је у елементарним непогодама, у спасавању , у спасавању која имају промотивно-политички значај и за која Војска иде чак до сопственог жртвовања.
У последње време Војска Србије активна је у одбрани синдикалних права њених припадника у захтевима за веће плате и бољим условима "служења народу".  Било би интересантно знати да ли су генерали Војске Србије разрадили тактику демонстрација војног синдиката или је то само морално-политичка настава коју надгледају.
Да се разумемо: Србска Војска је, за већину од нас,јунаци који су св. Царем Лазаром, изгинули у боју на Косову; они што су на чегру изгинули и од њихових глава саздана ћеле Кула; јунаци из Балканских ратова; они које Врховна команда избрисала из списка живих зарад части одбране Србске престонице; она војска која је прошла голготу Албаније и пробила Солунски фронт. Србска војска и сва војска која је ратовала против нациста, зла које је хтело ЕУ, пре данашњих пропагатора исте идеје; Србска војска је и јунак Тепић , који је жртвовао себе да непријатељу не падне у руке касарна коју је бранио.
Србска Војска јесу јунаци који су на КиМ ратовали против армија ЕУ и Америке, непријатеља са преко 700 милиона становника и са највећом војном силом од настанка света. То је она Србска Војска која је на караули Кошаре потврдила да је Србија земља за коју вреди погинути и кроз јунаштво младог Мађара показала шта је родољубље . Слава му и слава свим оним јунацима који су на најбољи начин, као прави витезови, бранили границе Србије. То  су прави Србски генерали и официри, који су својим јунаштвом, војном вештином и, изнад свега, родољубљем, понизили највећу армаду у свету.
Апсурдно је да су последње победе Србске војске, власти пето-октобарске револуције преобратиле у своје победе над Србском војском: командни кадар предали су Хагу да им суде само зато што су бранили Србију од агресије. Те ,исте власти, истопиле су оружје и разоружали Србију, онако како су од њих тражили њихови ментори са запада.
У време досовске власти у Србску војску умарширали су неки ,нови, генерали којима је демократија важнија од територијалног интегритета Србије, а међународне ,војне, мисије важније од очекивања народа да га штити и у рату и у миру, а веће плате су им постале већа брига од бриге што су плате радника исто тако мизерне, као и њихове.

Стварни разлог зашто све ово пишем јесте питање које ме мучи: да ли генерали, који данас командују Србском војском стварно верују да је "демократија" битнија од издаје земље? Да ли генерали верују да је прихватљиво да,макар он био и врховни командант, отвара дијалог о томе да део окупиране Србије, буде предат окупатору и његовим слугама.?
 Да ли данашњи генерали у Србској војсци верују да Србија није окупирана и, да је намесник окупатора ,њихов врховни командант. Господо генерали ви , као и сваки становник Србије, зна и осећа да је окупиран. Ваша је дужност да окупатору поручите да не пристајете на капитулацију, а врховног команданта, опменетеаа да да нећете дозволити отцепљење дела Србске територије.!
На крају : господо генерали, мислите ли да вам о наоружању, количинама и врсти треба да одлучује неко ко не зна ни шта су сошке и уз то био неспособан за служење војног рока.
Како се осећате када салутирате врховном командант чији су "најбољи пријатељи" они који су боли врховни команданти армијама које су бомбардовале Србију?
Господо генерали, ако вам ваш врховни командант није , још увек, успео да промени свест, скупите храброст и поручите му да предају КиМ нећете дозволити. А ако храброст немате-ћутите и даље и останите у вашим кућама када народ одлучи да предају дела Србије спречи. Тог дана скините ваше униформе и предајте народу Србије, а он ће одлучити коме ће их дати.

Служим НАРОДУ!
Живела, небеска, Србија!!!

mislitidrugacije.blogspot.com

No comments:

Post a Comment